Gla­som i sti­lom pje­va­či­ca Ana Štaj­do­har umno­go­me se raz­li­ku­je od svo­jih ko­le­gi­ni­ca, a uz svog su­pru­ga, po­zna­tog mu­zi­ča­ra Ni­ko­lu De­mo­nju, ostva­ri­la je svo­ja naj­ve­ća ma­šta­nja, pa za­to i ne ču­di što je jed­no­go­di­šnja Nia cen­tar nji­ho­vog svi­je­ta. Vr­ca­va pla­vu­ša i uspje­šni sak­so­fo­ni­sta ni­ka­da ni­su ro­bo­va­li kon­ven­ci­o­nal­nim pra­vi­li­ma, ali ka­da je ri­ječ o vas­pi­ta­va­nju kćer­ke, tru­de sa da se što vi­še oslo­ne na vri­jed­no­sti ko­je su usvo­ji­li od svo­jih ro­di­te­lja.
Ko­je is­ku­stvo će­te pam­ti­ti ka­ko naj­u­pe­ča­tlji­vi­je u 2015. go­di­ni?
- Ubr­zo na­kon po­ro­đa­ja vra­ti­la sam se u emi­si­ju Ve­če sa Iva­nom Iva­no­vi­ćem, ob­ja­vi­la sam singl Li­li­hip, ima­la sam i mno­go na­stu­pa, ali 2015. ipak ću pam­ti­ti po ono­me što se od­vi­ja­lo van sce­ne. Mno­ge stva­ri de­ša­va­le su se pr­vi put: pr­vo lje­to­va­nje sa Ni­om, njen pr­vi ro­đen­dan, pr­ve ri­je­či i ko­ra­ci... Po­sao mi je u pro­šloj go­di­ni bio u dru­gom pla­nu, u od­no­su na ono što se de­ša­va­lo u na­šoj ku­ći.
Ka­žu da čo­vjek uči dok je živ, šta ste vi na­u­či­li u go­di­ni ko­ju smo is­pra­ti­li?
- Sve vi­še učim ka­ko se vas­pi­ta­va di­je­te. Ko­li­ko god sam mi­sli­la da će mi to bi­ti la­ko po­što sam Niu do­bi­la u zre­li­jim go­di­na­ma, is­po­sta­vi­lo se da ni­je baš ta­ko i vje­ro­vat­no kao svi dru­gi ro­di­te­lji upa­dam u raz­ne klop­ke. Za­to sam po­če­la da či­tam i is­tra­žu­jem u če­mu gri­je­šim i ka­ko tre­ba da se po­sta­vim. Naj­vi­še sam se fo­ku­si­ra­la na to da su­prug i ja od na­še kćer­ke na­pra­vi­mo do­brog čo­vje­ka, ali da isto­vre­me­no ne bu­de­mo ti­ra­ni nad svo­jim dje­te­tom. Od ka­da sam do­bi­la Niu, sve vi­še učim ko­li­ko čo­vjek tre­ba da bu­de sre­ćan zbog tih ma­lih stva­ri u ve­zi sa po­ro­di­com i ka­ko je ži­vot li­jep sa­mo ka­da je nor­ma­lan.
U ka­kvom ste ras­po­lo­že­nju pro­sla­vi­li 36. ro­đen­dan?
- To­kom pret­hod­nih pro­sla­va osje­ća­la sam ne­ku vr­stu de­pre­si­je, raz­mi­šlja­la sam o pro­la­zno­sti vre­me­na i šta sam do ta­da po­sti­gla, bi­će da su sva ta mo­ja osje­ća­nja do­la­zi­la zbog to­ga što sam že­lje­la da imam di­je­te. Ovo je bio pr­vi ro­đen­dan po­sle mno­go vre­me­na da sam bi­la za­i­sta sreć­na.
Ka­ko ste pro­ve­li no­vo­go­di­šnje pra­zni­ke?
- Na­ža­lost, po­što smo ra­di­li i ove go­di­ne bi­li smo raz­dvo­je­ni za do­ček. Zdrav­ko Čo­lić oteo mi je su­pru­ga i od­veo ga sa so­bom na kon­cert u Bu­dvu, a ja sam sa svo­jim ben­dom na­stu­pa­la na tr­gu u Ki­kin­di.
A gdje je te ve­če­ri na­stu­pa­la Nia?
- Ona je te no­ći ima­la svoj per­for­mans kod ba­ke i de­ke, ali za­to sa­da pu­tu­je­mo na pr­vo za­jed­nič­ko zi­mo­va­nje. Naj­vje­ro­vat­ni­je će to bi­ti Div­či­ba­re, je­dva če­kam da se ma­lo iz­dvo­ji­mo od re­al­no­sti. Na sni­je­gu će­mo i mi po­dje­ti­nji­ti uz na­šu kćer­ku.
Či­me je Ni­ko­la naj­lak­še uspi­je­vao da vas iz­ve­de iz tak­ta u 2015. go­di­ni?
- Za­mje­ra­la su mu ka­da mi u ne­kom pe­ri­o­du pre­pu­sti ma­lo vi­še oba­ve­za u ve­zi sa na­šom me­zi­mi­com. Ni­sam do­ma­ći­ca, imam po­sao i on­da ga u tim mo­men­ti­ma pod­sje­tim ka­ko sve tre­ba da di­je­li­mo. Na­rav­no, pri­rod­no je da je na maj­ci mno­go vi­še oba­ve­za oko dje­te­ta i u ne­kim stva­ri­ma ona je ne­za­mje­nji­va. On je su­per­ta­ta, ali ga ne­ka­da tre­ba i pod­sje­ti­ti na to.
Ka­kvi su va­ši pla­no­vi u 2016?
- Usko­ro ću ob­ja­vi­ti no­vo­go­di­šnji singl, to je du­et sa Iva­nom Iva­no­vi­ćem ko­ji sam is­kom­po­no­va­la za­jed­no sa Sr­đa­nom Ta­na­sko­vi­ćem, a sti­ho­ve je na­pi­sao Sr­đan Din­čić. Na­kon to­ga na­dam se da ću us­pje­ti da za­vr­šim pje­smu ko­ju sam za­po­če­la i že­lje­la bih da u na­red­noj go­di­ni imam vi­še vre­me­na za kre­a­tiv­ni rad. A ono što bih vo­lje­la vi­še od svih po­slov­nih pla­no­va je­ste to da Nia do­bi­je bra­ta ili se­stru i to je že­lja za De­da Mra­za.
Da li taj De­da Mraz mo­žda svi­ra sak­so­fon?
- Da, ma­lo je mla­đi, ima bra­du, ali još ni­je osi­je­dio!
Pri­re­di­la: A.Š.